ДОБИТНИЦИ Награде НАЈБОЉИ БИБЛИОТЕКАР за 2008 годину.   Најбољи библиотекар у јавној библиотеци   ВЕСНА ПЕТРОВИЋ, библиотекар саветник, Народна библиотека ''Глигорије Возаревић'', Сремска Митровица   Образложење: Весна Петровић, библиотекар саветник у Библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици, истакла се својим вишегодишњим активним залагањем на плану развоја и унапређивања библиотечко-информационе делатности, нарочито у области рада школских библиотека. Истакла се на плану организације образовних програма за школске библиотекаре на подручју Срема, као приређивач зборника радова Школске библиотеке у теорији и пракси (2005), као уредник Годишњака библиотека Срема и учесник многобројних домаћих и међународних стручних скупова на којима је излагала радове који се превасходно односе на област школских библиотека. Као млад библиотекар, бавила се организацијом рада са децом на плану популарисања књиге и развијања читалачких навика и организовала више стручних семинара посвећених унапређивању рада са најмлађим корисницима услуга јавних библиотека. У оквиру својих редовних радних обавеза руководиоца Матичне службе у Библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици, на које је данас распоређена, организовала је велики број стручних семинара, предавања и других облика стручног усавршавања библиотекара на територији своје матичности. Активни је учесник у активностима које организује Библиотекарско друштво Србије у коме јој је поверено и обављање одговорних послова председника Подружнице библиотекара Срема и као председника Секције за матичне библиотеке Библиотекарског друштва Србије. Искуство за рад на поменутим активностима стекла је као члан Комисије за народне библиотеке Југославије, као члан Председништва Друштва библиотечких радника Војводине и члан Управе Библиотекарског друштва Србије. Као посебна заслуга унапређењу библиотекарске струке у раду Весне Петровић, истиче се њен ангажман у Радној групи Библиотекарског друштва Србије за израду стандарда за јавне библиотеке.   Најбољи библиотекар у специјалној библиотеци    АЛЕКСАНДРА МИРЧИЋ, библиотекар, Музеј савремене уметности,Београд   Образложење: Александра Мирчић, кустос и библиотекар у Библиотеци Музеја савремене уметности у Београду, дипломирани историчар уметности, запослена на радном месту шефа Одељења за уметничку документацију у Музеју савремене уметности у Београду. Стручно се усавршавала у библиотеци Музеја Стеделијк у Амстердаму. Припремила је више уметничких биографија и библиографија за изложбене каталоге и то Душана Оташевића, Боре Иљовског, Петра Лубарде. Посебан допринос развоју, унапређивању и промоцији библиотечко-информационе делатности, Александра Мирчић је са својим сарадницима остварила пројектом електронске читаонице Читајте о... који ће обухватити комплетне библиографије уметника и уметничких појава са простора бивше Југославије. Овај пројекат замишљен је као део ретроспективне изложбе посвећене стогодишњици рођења Петра Лубарде. Пројекат Александре Мирчић и њених срадника, остварен у сарадњи са Одељењем за развој дигиталне Народне библиотеке Србије, омогућио је бржи и лакши приступ разноврсној и реткој грађи из фондова Музеја савремене уметности и отворио врата и оним истраживачима који нису у могућности да посете Музеј.   Најбољи библиотекар у високошколској библиотеци   ДАНИЦА ФИЛИПОВИЋ, библиотекар саветник, Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд Образложење: Даница Филиповић, библиотекар саветник у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић у Београду, радни век је започела у Одељењу за пријем и размену књига, а од 1989. године ради у Одељењу реткости. Аутор је више тематских изложби: Други српски устанак и стварање српске државе, Велика сеоба Срба 1690. године, Двеста година карловачке гимназије, Стефан Митров Љубиша, двеста година историје Јована Рајића, Британски путописци у нашим крајевима, In memoriam др Љубомир Дурковић – Јакшић, Београд у слици, књизи, документу, Два века српског устанка, Лука Ћеловић (1854-1929), Stampa rarissima: старе и ретке књиге штампане у Италији у 15. и 16. веку. Објављивала је делове архивске збирке  везане за значајне личности наше културне историје и то Бранимира Ћосића, Косте Руварца, Светислава Вуловића, Александра Белића, Јована Скерлића, Милоша Н. Ђурића и других. У Универзитетској библиотеци Светозар Марковић ангажовна је и на организацији и одржавању образовних програма намењених студентима библиотекарства. Такође је и учесник неколико научних скупова на којима је презентовала радове у вези са специфичношу фонда који јој је поверен на старање.   Најбољи библиотекар у школској библиотеци   Мр СЛАВИЦА ЈАНКОВИЋ, библиотекар У Земунској гимназији   Образложење Славица Јанковић, филолог и магистар библиотекарства и информатике, запослена у Библиотеци Земунске гимназије, током десетогодишњег рада у библиотечко-информационој делатности, истакла се у области унапређивања рада ове библиотеке како на практичном, тако на теоријском плану. Захваљујући ангажовању колегинице Јанковић, Библиотека Земунске гимназије унапређена је електронским каталогом који броји више од 30.000 библиографских записа доступних онлајн, као и електронском читаоницом  у којој ученици током читавог дана имају приступ Интернету. Поред библиографских записа, електронска библиотека је понудила и садржаје као што су наставни материјали, радови ученика, видео и звучни записи разврстани по областима знања, електронске књиге. У оквиру овог изузетног пројекта, на плану унапређивања библиотекарства нарочито се истиче значај осмишљавања и имплементације базе података за школске библиотекаре која се састоји од стручних текстова, стручних часописа, података о библиотекарским удружењима, наградама, могућностима стручног усавршавања чиме је школским библиотекарима омогућен још један вид информисања, али пре свега и нови инструмент за успешнију и квалитетнију међусобну сарадњу и повезивање.   *Награда Најбољи библиотекар у националној библиотеци није додељена у 2008.години, јер није било предлога.