ПОДРУЖНИЦЕ БИБЛИОТЕКАРА                    НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ И                СРБИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ                   11000 Београд                                                                                     Скерлићева 1 Универзитет у Новом Саду 21000 Нови Сад                                                         Трг Доситеја Обрадовића 5                                        Датум: 27. новембар 2008.         ПРИМЕДБЕ НА ПРЕДЛОГ Правилника о условима за стицање звања запослених у области библиотекарства и информационих наука       Опште примедбе:   1.      Наша Подружница сматра да је прво требало донети нови Закон о библиотечко-информационој делатности, па тек онда у складу са њим Правилник о стицању звања запослених у области библиотекарства и информационих наука (у даљем тексту: Правилник о стицању звања). Овај Предлог није у складу са Законом о библиотечкој делатности који је важећи. 2.      Библиотечки радници са вишим библиотекарским звањима раде не само у библиотекама, већ и у институцијама културе, образовања, у науци, привреди и слично, те је сам назив овог Предлога Правилника о стицању звања нејасан. 3.      Није нам јасно зашто су  у оволикој мери пооштрени критеријуми за доделу виших звања у нашој области у односу на претходни Правилник о ближим условима за стицање звања лица која обављају стручне послове у библиотеци (Сл. гласник, бр. 63/1994), посебно зато што ни раније стечена звања веома често нису признавана од стране послодаваца у Србији. Сада смо дошли у ситуацију да уместо да се боримо за то да нам звања буду адекватно призната и плаћена, ми треба да се питамо да ли уопште постоје и колико их има библиотечких радника који ће овако оштре критеријуме моћи да задовоље. 4.      У стандардима у високошколском образовању наведена су и адекватно вреднована коефицијентима само звања библиотекар-саветник и самостални књижничар, док се сва остала звања нити наводе, нити вреднују. Требало би се изборити да се сва звања из Предлога Правилника о стицању звања признају и да добију одговарајуће коефицијенте. 5.      Предлог Правилника о стицању звања није регулисао питање особа које су по старом Правилнику о ближим условима за стицање звања добила одређена звања и по том основу стекла право да се запосле на адекватним радним местима – да ли ће те особе изгубити радна места, бити распоређена  на радна места са нижим библиотечким звањем (уколико је такво радно место предвиђено систематизацијом радних места) или ће бити остављено неко разумно време да се стекну услови да особа буде реизабрана у већ једном раније добијено звање. 6.      Шта значи став да ће се „Ревизија звања вршити по истој процедури и истим критеријумима према којима је добијено звање“? Да ли ће се на део библиотечког особља третирати по старом Правилнику, а део по новом и како ће се то одразити на стечена звања? 7.      У  условима за стицање звања не види се да се водило рачуна о чињеници да је систем школовања у време када се по ранијем Правилнику добијало звање био другачији и да особе са дугогодишњим радним искуством нису полагале стручни испит по садашњим, већ по ранијим критеријумима, те се не види како ће то бити изједначено. 8.      Зашто се уводе критеријуми знања страних језика? Сваки културан и образован човек свестан је да је потребно знање страних језика, али докази који су предложени у Предлогу Правилника о стицању  звања су толико разнородни да не могу имати исту вредност. Оцена из индекса може да помогне само уколико је неко студирао, али код књижничара и код особа које су завршавале факултете на којима се није изучавао ниједан страни језик нису на исти начин третиране као оне које су на својим факултетима филолошког усмерења училе по један или два страна језика. То значи да они који желе звање треба да одвоје новац и да плате школама страних језика да би стекле сертификате о знању. С друге стране, ниједан од факултета не организује курсеве језика за своје запослене, а о таквим курсевима у мањим срединама и у необразовним институцијама у којима раде неки од колега не може бити ни говора. Да се критеријум знања два страна језика не тражи ни приликом избора ректора универзитета може се видети из Статута Универзитета у Новом Саду, а сматрамо да је његова функција изнад функције библиотечко-информационог радника, па се опет не тражи знање два светска језика као услов за избор ректора. 9.      Колико времена за учење страног језика ће се оставити онима који треба да прођу реизбор, а знају један или ниједан страни језик? И ко ће финансирати то учење? Зар није довољно рећи да је потребно да се библитечки радник служи једним страним језиком? Како ће се то питање решити у мањим срединама где и не постоји тако разграната мрежа школа страних језика као у великим градовима у Србији? То је чиста дискриминација библиотечких радника који не живе у културним средиштима у Србији, јер они никада неће успети да стекну виша звања, без обзира колико савесно обављали свој библиотечко-информациони посао. 10.  Особе које се баве библиотечко-информационом делатношћу и завршиле су Филолошки факултет смер за библиотекарство, као и особе које су запослене у националним институцијама (Народној библиотеци Србије и Библиотеци Матице српске) фаворизоване су у односу на друге који нису стекли ни такво образовање, нити се налазе запослени на пословима које обављају само националне институције, типа израда националне библиографије и слично. Да ли је могуће да се поједини послови толико фаворизују, да су у Предлогу експлицитно наведени, док већина других послова, једнако сложена и захтевна није ни поменута. Библиотекари у мањим срединама могу да се труде током читавог радног живота и да никада не стигну до признања и до звања. 11.  Слична је фаворизација библиотечко-информационих радника који су запослени у институцијама од националног значаја којима су курсеви за добијање ECDL диплома плаћени, док остали који су запослени у институцијама високог образовања, у корпорацијама, привреди, мањим библиотекама, никада неће добити плаћене курсеве, дакле поново су у неповољнијем положају. Другим речима, ако хоће да стигну да библиотечког звања, неки од нас ће морати то да плате својим средствима и да одвоје своје слободно време, док ће се другима то обезбедити на радном месту и о трошку буџета. Наш предлог је да се при Заједници матичних библиотека оснује Фонд за стипендирање библиотечких радника из којег би се финансирало напредовање свих библиотечких радника који то желе под истим условима. 12.  Постојећи Предлог Правилника за стицање звања који је на јавној расправи нема прелазне и завршне одредбе којима би се решиле неке од недоумица које се тичу односа садашњих звања и будућих звања.     Појединачне примедбе:   Члан 2, став 1   Текст: Звање библиотекар (или еквиваленти: библиограф, археограф, документалиста, информатор и конзерватор) – ово није у складу са Законом о библиотечкој делатности, јер остала еквивалентна звања у том Закону не постоје. Када се промени текст Закона, онда се може то унети и у овај Правилник.   Допуна: информатор је термин који се користи за особу која пружа информације о фонду, док је информатичар особа која се брине о функционисању информационог система у библиотекама. Треба водити рачуна о терминолошкој прецизности.   Члан 3   Како ћемо проценити које су то особине корисне и потребне за професију, а које нису и да ли ће та процена утицати на могућност да се неко запосли на месту библиотекара? Ко ће процењивати да библиотекар поседује те особине? Да ли ће то утицати на комисију која је дала звање библиотекар особи која је положила све испите за стицање звања библиотекар? Да ли ће будући библиотекари имати посебан психолошки тест који ће морати да прођу поред тестова знања, или ће то бити процена комисије на лицу места и „од ока“?   Члан 4, став 1, алинеја 3 Зар знање једног светског језика постоји у Правилнику о полагању стручног испита? Ако је неко положио стручни испит, да ли је потребно да доказује и знање језика приликом сваког реизбора у звање библиотекара?   Члан 5, став 1   Такође није наведен информатичар, а сматрамо да је потребно навести га међу еквивалентима.   Члан 6   Код стицања звања виши књижничар потребно је да је неко способан за тимски рад. Уколико је особа запослена у институцији која није првенствено библиотечка, то значи да ће веома ретко или никада доћи у ситуацију да испољи способност за тимски рад. Такође, у мањим библиотекама где се најчешће налази само по један библиотекар није могуће проверити склоност тог библиотекара за тимски рад. Мислимо да је неопходно избрисати тај захтев.     Члан 7, став 1, алинеја 3   Да ли је неопходно да виши библиотекар зна по два језика, кад није неопходно да објављује радове на страним језицима, а ако то и чини довољно му је знање једног?   Члан 7, став 1, алинеја 11   Ко ће дати мишљење ако библиотекар ради сам у својој библиотеци? Да ли ће то бити руководилац надређене институције или матична библиотека?   Члан 8   Зашто је потребна ова подела на руководиоце и специјалисте? Нажалост, сви знамо да је устаљена пракса да се на руководећа места у многим библиотекама постављају руководиоци који никада нису и никада неће полагати чак ни стручни испит из библиотекарства, дакле неће имати ни основна знања из области струке, а камоли бити специјалисти. Стога, оне који и иначе воле своју струку и желе да у њој напредују није потребно делити на руководиоце и специјалисте. Шта то значи дугорочно гледано – да ли ће библиотекар-саветник-руководилац морати да се запошљава само на руководећим радним местима, те да уколико промени институцију опет не може да буде друго, но само руководилац?   Да ли је могуће да сви морају да прођу пут од библиотекара до библиотекара-саветника, преко вишег библиотекара без изузетка? Зашто није предвиђено да се у одређеним случајевима може прећи са 1. на 3. степен звања, када се то предвиђа и у многим другим струкама?   Члан 9, алинеја 1 Библиотекар-саветник-руководилац мора да има знања... засноване на знању и искуству. Како он стиче та знања на основу знања? Или то значи да мора да похађа неке посебне школе, курсеве или факултете за стицање знања из области руковођења?   Члан 9, алинеја 2   Овде се наводи да је неопходно да кандидат за стицање звања мора да има способности за руковођење засноване на специјализацији... Да ли се овде мисли на специјализацију у смислу стручног усмерења у пракси или на специјалистички рад одбрањен на некој високошколској установи? Да ли то значи да саветнике можемо имати само на руководећим местима, а остали запослени у библиотечко-информационој струци не могу стећи то звање, посебно не они који ничим не руководе, већ раде свој посао у одељењу неке веће институције? Како није наведен ниједан тип специјализације, нисмо сигурни шта се под специјалистима подразумева.    Члан 10, став 1, алинеја 7   Како смо видели из претходног члана, оба саветничка звања предвиђена су само за руководиоце, те није јасно који је још то непосредни руководилац који ће дати своје мишљење о њима? Посебно нам се чине непотребним анализе  особина личности које су неопходне за стицање звања саветника. Неко може бити перфектан специјалиста у својој области и да се никада не среће са корисницима, те да особине његове личности уопште не представљају сметњу у његовом раду.   Члан 13, став 1   Зашто је потребно да се самостални виши књижничар обраћа стручњацима ван организације? У истом ставу се каже да та категорија библиотечких радника „често припада групи у којој руководилац одређује његове одговорности“, па зар није логично да ће се књижничар прво обратити непосредном руководиоцу да реши проблем, а не неком стручњаку ван организације? Може се претпоставити да самосталан виши књижничар ради самостално у оквиру неке институције која није библиотечка, те се само у том случају може претпоставити да ће тражити помоћ у стручним проблемима ван своје организације, али у свим осталим случајевима то је неприхватљиво.   Члан 14, став 1, алинеја 3   Не разумемо зашто је потребно да самостални виши књижничар поседује знање 1 светског језика (!!!) као и ректор универзитета.   Члан 18, став 1, алинеја 2   Не видимо зашто је самосталном књижничару који обавља оперативне послове неопходно знање светског језика. Да ли се мисли да му је у комуникацији са колегама неопходно то знање?   Члан 25, став 3, алинеја 10 Како може кандидат да преда мишљење матичне комисије која тек треба да прегледа све оно што јој је он доставио. Требало је да то буде став 4, да након прегледаних докумената матична комисија даје своје мишљење.   Додатак број 1   У појединим случајевима каже се колико страница има рад, а у другим се то не каже. Да ли је то онда битно или небитно?   Да ли је могуће да сажетак и читав рад носе исти број бодова, кад сви знамо да сажетак није исто што и рад?   Да ли је могуће дефинисати домаћи и међународни часопис, јер се овде само паушално наводе?   Мали је број бодова за радове у часописима са ISI листе.   Дефинисан је само стручни рад, а шта је са оригиналним, истраживачким и осталим типовима радова?   Бодови за радове у међународним часописима морају бити већи него за радове у домаћим часописима (у међународним носе 1 бод, а у домаћим 2 бода).   До ког нивоа се неки часопис зове водећи на листи?   У библиотекама које немају компјутере како је замишљено уређивање веб сајта организације и на чему ће се изводити информационо описмењавање корисника?   У претпоследњем пасусу довољно је да стоји текст: Електронска издања бодују се на исти начин као и штампана издања.   Зашто се нису бодовали приручници и уџбеници које пишу људи из библиотечко-информационе струке, нигде се не бодује организовање семинара, радионица, предавања, не бодује се рад са децом, рад са хендикепиранима, са становништвом..., другим речима описани су и бодовани само послови којима се баве националне институције или научне институције. Овако замишљен Правилник унапред ће обесхрабрити многе библиотечке раднике у мањим и сиромашнијим подручјима чак и да покушају да остваре неко од звања.            Примедбе доставила: Мр Мирјана Брковић, с.р. председница Подружнице