Београд, Скерлићева 1. www.bds.rs; email : sekretar@bds.rs , тел/факс 018/532 816     ЗАЈЕДНИЦА МАТИЧНИХ БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ КОМИСИЈА ЗА ИЗРАДУ ПРАВИЛНИКА О УСЛОВИМА ЗА СТИЦАЊЕ ЗВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ОБЛАСТИ БИБЛИОТЕКАРСТВА И ИНФОРМАЦИОНИХ НАУКА    Поштовани,           Управни одбор Библиотекарског друштва Србије благовремено вам упућује  предлог измена и допуна Нацрта правилника о условима за стицање звања који сте упутили библиотечкој јавности на јавну расправу.                Текст доле наведених измена и допуна сачинили су, а Управни одбор БДС се са њима сагласио:   ·        дипл.правник и библиотекар, Весна Црногорац, секретар Библиотекарског друштва Србије     ·        дипл.правник и библиотекар, Боривоје Ђорђевић, члан УО и  председник Комисије за правна питања Друштва               Уверени смо да ћете ове примедбе пажљиво размотрити, како бисмо сви заједно дошли до најбоље могућег акта, важног за библиотечко – информационе стручњаке у Србији. С поштовањем, Председник БДС Др Александра Вранеш НАЧЕЛНЕ ПРИМЕДБЕ 1.                   Мишљења смо да је за озбиљну и одговорну јавну расправу стручној библиотечкој јавности остављено премало времена. Месец дана није довољно да се овако значајан документ ваљано прегледа, упореди са постојећим позитивним прописима и предложе најбоља решења, која би била стручно аргументована.    2.                   Нацрт правилника већ у првом члану наводи да се њиме ''утврђују ближи услови за стицање звања...'' чије доношење предвиђа чл.25.  (3.став) важећег Закона о библиотечкој делатности што заправо значи да се овим нацртом могу вршити измене и допуне важећег ''Правилника о ближим условима за стицање звања лица која обављају стручне послове у библиотеци'' (Сл.гласник РС 63/94). 3.                   На основу чл.22. Закона о библиотечкој делатности Министар културе је донео Правилник о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања којим се прописује програм стручног испита у библиотечкој делатности, и којим су јасно прецизирани предмети који чине програм стручног испита. Закључујемо да су Нацртом правилника обухваћене одредбе (материје) два важећа правилника, судећи према увођењу додатних услова за стицање звања: страни језик, ЕЦДЛ и сл, које не садржи горе наведен Правилник о програму, који је још увек на снази. 4.                   Уколико управник Народне библиотеке Србије доноси одлуку о додели звања на предлог Републичке комисије, потребно је да се и он у овом Правилнику третитира као посебан орган и да се јасно дефинишу његова права, обавезе, начин рада, рокови за радње, однос према другим чиниоцима (кандидат, Републичка комисија, матичне комисије и тд.) и слично. Ако одлуку о додели звања доноси Републичка комисија, а управник Народне библиотеке Србије је само проглашава, то треба јасно и изричито дефинисати. 5.                   Потребно је разграничити шта Правилник подразумева под изразом звање: ·        научна титула ·        стручно звање ·        назив радног места ·        нека комбинација ·        или нешто друго Намеће се закључак да је Нацртом правилника предложена извесна комбинација научне титуле и назива радног места (ово је посебно уочљиво код ''библиотекара саветника-руководиоца'', али се имплицитно изводи и из начина оцењивања од стране ''непосредног руководиоца''). Сматрамо да је важно да се у самом уводу Нацрта правилника  дефинише појам звања односно шта подразумевамо када у библиотекарству кажемо звање.   Ово је важно и из практичних разлога, будући да многе (посебно мале, неразвијене) општине не признају звања ако за њих не постоје дефинисана радна места односно уколико нису предвиђена актом о систематизацији библиотеке. На пример нису предвиђена радна места за која се захтева звање: виши библиотекар, библиотекар саветник, самостални виши књижничар или самостални књижничар.  6. Предлажемо да се за звања виши библиотекар, самостални виши књижничар и самостални књижничар, задржи (не као једини) критеријум запажени резултати у раду (уз дораду и даље прецизирање). 5. Предлажемо да се услов ''знање једног светског језика'', код свих звања брише, али не зато што сматрамо да библиотекари не треба да знају светске језике, већ зато што важећим Правилником о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања, а који је донет на основу Закона, звање библиотекар се добија када кандидат положи све стручне испите предвиђене наведеним Правилником. Будући да овај Правилник не садржи стручни испит ''светски језик'' - такав услов се не може додавати и то другом врстом правног акта. Подсећамо, ове измене су могуће једино изменама и допунама самог Правилника о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања.  Правно је неодрживо да се овим Нацртом прописују нови услови за звање библиотекар, јер се Нацртом не регулише стицање тога звања, већ поменутим Правилником. Други аргумент: Библиотекар може одлично да познаје и више од једног страног језика, а да за то нема формални документ (уверење, диплому, сертификат) јер је језике учио сам, лично, у процесу свог континуираног образовања.  6. Препорука непосредног руководиоца у којој су анализиране стручност и особине кандидата, као један од услова за стицање звања, отвара мноштво питања, као : 1.) У многим општинским библиотекама непосредни руководилац је директор који по Закону о библиотечкој делатности не мора да има положен стручни испит, па чак не мора да има ни факултет. 2.) У неким типовима библиотека (специјалним) непосредни руководилац уопште није из библиотечке струке. 3.) У додатку 2, где би требало да су дате '' стручност и особине личности подносиоца захтева'', које оцењује непосредни руководилац оценама од 1 до 5 су, у ствари дате само особине личности потребне за доброг руководиоца (емпатија, расположивост, способност преговарања и тд.). Не видимо стручну утемељеност и везу наведених личних особина и својстава са стручним звањем. Елементи за утврђивање стручности (иако наведени у наслову прилога), нису наведени, а и да јесу, имајући у виду изнето под 1 и 2, у оквиру ове тачке било би проблема при њиховој примени. 7. ''Докази о познавању информационо-комуникационе технологије'', предвиђен је као последњи услов за стицање звања вишег библиотекара, библиотекара саветника, самосталног вишег књижничара, па чак и за самосталног књижничара!, мада не и за библиотекара.  С једне стране остаје нејасно зашто ова знања мора да поседују лица са завршеном средњом школом, на пример, а лица са завршеним факултетом (библиотекари) не морају!. С друге стране, не мислимо да се они могу свести само на ECDL или на сродне лиценце за рад на рачунару, како је ближе објашњен овај услов у загради, из много разлога. Ова врста формалног доказа о познавању ИКТ је новијег датума, односно течајеви којима се стичу те лиценце , су у  нашој библиотечко – информационој делатности познате тек последње две / три године, не полажу се према важећем програму за стицање звања и нико их никада још није уврстио ни у препоручене за све, а посебно не у обавезне (што би они овим правилником постали). Познавање информационо – комуникационих технологија могуће је поседовати , такође у процесу континуираног – личног образовања библиотекара, и без полагања за ECDL или неку сличну лиценцу. .    Уколико и преовлада опредељење за неким формалним доказом о поседовању овог знања, најпре се морају  обезбедити услови стручним радницима у целој држави да се са овим знањима упознају у својим библиотекама /срединама, будући да, обука и полагање, на пр.за ECDL није могућа у целој држави. Обезбеђење сертификата о ИКТ знањима подразумева додатне материјалне издатке за све оне стручне раднике који би да конкуришу за више звање. Постоји и мноштво других начина да се стекну информационо – комуникацијска знања односно познавање рада на рачунару. Међутим, кључним аргументом сматрамо чињеницу да полагање за ECDL или сродну лиценцу не спада у обавезне предмете, односно није садржано Програмом стручног испита у библиотечкој делатности, који је на снази, те стога није ни правно оправдано а ни правдено тражити додатно, више знање нити сертификате.  8. Правилником се нигде не предвиђа постпак стицања вишег звања оних лица која не раде у библиотекама (професионално ангажована лица у стручним, библиотечким асоцијацијама и сл.)  ПРИМЕДБЕ НА ПОЈЕДИНАЧНЕ ЧЛАНОВЕ ПРАВИЛНИКА Члан 3. Брисати цео члан. Образложење: Овај члан је непотребан. Звање библиотекар се стиче  полагањем стручног – библиотечког испита и њега додељује Комисија за полагање стручног испита у Народној библиотеци Србије или Библиотеци Матице српске по посебном Правилнику о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања. (већ образложено, у питању је колизија правних аката) Члан 4. Брисати цео члан. Образложење: Овај члан је такође непотребан. Звање библиотекар је довољно дефинисано у члану 2. овог Правилника. Сем тога, као што је већ речено, ово звање додељује Комисија за полагање стручног испита у Народној библиотеци Србије или Библиотеци Матице српске (такође дефинисано у члану 2. овог Правилника). Уосталом, ни код звања виши књижничар ни код звања књижничар нису дата потребна знања, ни посебни услови за стицање тих звања. Члан 5. Усагласити са чланом 19. вог  Нацрта правилника. Образложење: У овом члану пише да звање виши библиотекар (или његове еквиваленте), додељује Републичка комисија за доделу стручних звања у области библиотекарства и информационих наука. Ово је у супротности са чланом 19. овог Нацрта правилника, који наводи да: ''Управник Народне библиотеке Србије доноси одлуку о додели звања на предлог Републичке комисије.'' Члан 6. Потребна знања, особине и друго од значаја за доделу звања треба јасније и конкретније дефинисати. Предложена решења су још уопштенија од важећих. Образложење: На пример, на самом почетку се каже: ''Добро познаје струку, принципе на којима почива и способан је да их креативно примени и прилагоди специфичним ситуацијама.'' Оваква формулација подразумева постојање инструмената на основу којих се наведено може мерити односно поуздано утврдити. Такви инструменти (полагање неког теста, провера знања,...) би морали бити предвиђени самим Правилником, како се библиотечки радници не би довели у позицију правне несигурности. Овакво решење оставља простор за веома екстензивно и произвољно тумачење од случаја до случаја. Члан 7. У овом члану свуда брисати формулацију: од датума стицања титуле и да уместо ње само стоји: (2, 3, 4 или већ колико се усвоји код појединих категорија) године рада у струци. Образложење: Ако кандидат нема академско звање стиче право на звање ''виши библиотекар'' (наравно, ако испуни и друге услове) са радним искуством од 5 година рада у струци после положеног стручног испита. Ако кандидат има академски статус, на пример звање магистра из области библиотекарства, захтева се радно искуство од 3 године од датума стицања титуле. Према томе, ако кандидат ради у библиотеци и после 4 године рада стекне звање магистра, мора да чека не једну (до 5 година колико се захтева за оне без академских звања), већ још 3 године (укупно 7 година – у овом примеру), на право да добије звање. Члан 8. Усагласити са чланом 19. овог предлога Правилника. Члан 9. Исте примедбе као и за члан 6. овог предлога Правилника. Овде треба додати још једну примедбу: не треба мешати руководећа радна места са стручним звањима.(некада су одлични стручњаци јако слаби руководиоци и обрнуто).  Члан 10. О материји коју регулише овај члан речено је доста у начелним примедбама, као и код примедби на претходни члан. Члан 12. Усагласити са чланом 19. овог предлога Правилника. Члан 13. Исте примедбе као и за члан 6. овог предлога Правилника. Члан 14. О материји коју регулише овај члан речено је доста у начелним примедбама. Члан 15. Усагласити са чланом 19. овог предлога Правилника. Члан 17. Исте примедбе као и за члан 6. овог предлога Правилника. Члан 18. О материји коју регулише овај члан речено је доста у начелним примедбама. Члан 19. Није предвиђен рок у коме Управник Народне библиотеке Србије треба да донесе одлуку о додели звања, што је јако важно због права на правни лек. Није предвиђена ни поука о правном леку. Дакле, нема предвиђеног  права на жалбу, приговор или макар права на захтев за преиспитивање Одлуке управника. Члан 20. Усагласити са чланом 19. овог предлога Правилника. Образложење: Не може да постоји обавеза Републичке комисије да обавести кандидата о својој одлуци, јер према члану 19. одлуку доноси управник Народне библиотеке Србије, а Републичка комисија  само даје предлог. Такође, како се може поднети приговор Управнику Народне библиотеке Србије на одлуку Републичке комисије!?, када по члану 19. одлуку доноси управник Народне библиотеке Србије, а Републичка комисија даје само предлог. Члан 21. Матичне комисије морају чинити стручни библиотечки радници. Најмање 2 члана комисије морају бити истог или вишег звања од звања кандидата. Образложење:  У овом члану нигде није наведена захтевана стручност. Мишљења смо да се мора експлицитно навести. Члан 22. Приговор на одлуку матичне комисије кандидат треба да упутити Републичкој комисији, као другостепеној, а не директору матичне библиотеке. Образложење: Наша дугогодишња пракса говори да још увек  директоре матичних библиотека именује Министар културе на предлог политичких странака, да се на жалост именују и особе без елементарног знања из области библиотекарства. Зато  сматрамо да овакав предлог није легитиман нити стручно утемељен. Не мислимо да директори матичних  библиотека, будући да се именују по сасвим другачијој процедури (не стручној!) - могу вршити улогу  другостепеног органа у овом осетљивом поступку. Положај, права и задатке директора матичне библиотеке не регулише ниједан правни акт који је у својој природи библиотечко – информациони, и који имплицитно садржи услов да је директор матичне библиотеке и ''стручњак из библиотечко – информационе делатности.''         У оба случаја, дакле уколико остане предложено решење (да о приговору одлучује директор матичне библиотеке) или да о приговору одлучује Републичка комисија, потребно је утврдити рокове, правила поступања и друго. Пример : Директору матичне библиотеке (или Републичкој комисији) је поднет приговор на одлуку матичне комисије којом је одбијен предлог за више звање. Директор може донети одлуку којом одбија приговор, или може донети одлуку о усвајању приговора. Шта затим? Може ли предмет доставити директно Републичкој комисији, или враћа матичној комисији на поновно одлучивање? Цео овај поступак захтева и одређено време (рокове). Зато је неопходно све регулисати Правилником. Члан 25. Брисати последњу алинеју: ''мишљење матичне комисије''. Образложење: У другом ставу овог члана пише да се захтев подноси у писменом облику одговарајућој матичној библиотеци. Немогуће је да се матичној комисији унапред достави њено мишљење од стране кандидата. Потребно је увести нови члан, који би гласио: ''Уколико матична комисија прихвати захтев за доделу звања, комплетну документацију, примљену од кандидата, заједно са својим образложеним мишљењем и записником са састанка на коме је донета одлука, доставља Републичкој комисији у року од 5 дана по доношењу одлуке''. Члан 26. Брисати цео члан. Образложење: Уколико је интенција састављача ове одредбе : обавеза поновног полагања стручног испита за све књижничаре, више књижничаре и библиотекаре  сваких 5 година (два пута) је правно  потпуни апсурд! Образложење: Једном стечена права се не могу доводити у питање (одузимати) без Законом тачно прописаног начина и услова под којима би то било могуће. Право и обавеза на полагање стручног библиотечког испита регулисани су Законом о библиотечкој делатности и не могу се мењати овим Нацртом. Међутим, мишљења смо да је потребно спроводити неку врсту провере стручности сваких 5 година (два пута) – али се онда ова материја мора регулисати, Правилником о обавези сталног стручног усавршавања (увођење лиценце на пример као у школским библиотекама :  похађањем обавезних семинара у циљу сталног стручног усавршавања и сл.), а то је онда материја за други правни акт.    Додатак број 1 БОДОВНА ЛИСТА СТРУЧНИХ РАДОВА ИЗ ОБЛАСТИ БИБЛИОТЕКАРСТВА И ИНФОРМАЦИОНИХ НАУКА И ДРУГИХ СТРУЧНИХ АКТИВНОСТИ Додатак број 2 НИВОИ ЗНАЊА Дато је сувише уопштено. Терминологију треба прецизирати    Образложење: Изрази особа, алати и тд. могу се применити и на друга занимања.  Ако овај додатак треба да се користи он мора да садржи конкретне послове и потребна знања. СТРУЧНОСТ И ОСОБИНЕ ЛИЧНОСТИ ПОДНОСИОЦА ЗАХТЕВА Брисати. Образложење: Овај додатак је потпуно непотребан. Стручност не зависи од особина личности. Помешане су особине пожељне за руководиоце и стручна звања.