ПРЕДЛОГ СТАНДАРДА ЗА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ   УВОДНЕ НАПОМЕНЕ         На основу Одлуке Управног одбора Библиотекарског друштва Србије о именовању Радне групе за припрему текста стандарда за  јавне библиотеке у Србији, бр. 95 / 2007 од 25.09.2007 . године, Радна група је после неколико заседања у периоду од јануара до новембра 2008.године утврдила текст овог Предлога стандарда и УПУЋУЈЕ га стручној библиотечкој јавности на ЈАВНУ РАСПРАВУ:    . Радну групу чине следећи чланови: 1.      др Жељко Вучковић, председник 2.      Весна Петровић, заменик председника 3.      Владимир Шекуларац, 4.      Предраг Ђукић, 5.      Тања Бребановић, , 6.      Весна Црногорац, 7.      мр Милица Кирћански 8.      Милица Матијевић 9.      Бранка Јовић 10.  Јасмина Нинков 11.  Весна Вуксан ПОСТУПАК усвајања: 1.      Задатак Радне групе био је да састави текст Предлога стандарда за јавне библиотеке, што је она и учинила предлажући овај текст. 2.      Предлог стандарда се ставља стручној јавности на увид и јавну расправу посредством веб сајта Друштва  : www.bds.rs , као и осталих сајтова библиотека у Србији. 3.      Овај предлог ће бити објављен и у стручном часопису ``Библиотекар``бр.1/2008. Јавна расправа почиње од дана 14.11.2008. године и траје до 14.01.2009.године Све примедбе, коментари и сугестије достављају се Весни Петровић, заменику председника Радне групе у електронској форми: vpetrovic@bgvsm.org.yu По окончању јавне расправе имајући у виду све пристигле сугестије, примедбе и коментаре, Радна група ће преточити такав предлог у Нацрт и доставити га свим делегатима Скупштине Друштва на разматрање, у складу са одлуком Управног одбора. Усвајање стандарда је предвиђено за прву наредну радну Скупштину Друштва, фебруар  2009.     На основу чл.17. Статута Библиотекарског друштва Србије (април 2005) СКУПШТИНА Библиотекарског друштва Србије, (дана _______) ДОНОСИ следеће СТАНДАРДЕ ЗА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ У СРБИЈИ 1. УВОД Овим стандардима одређују се минимални услови за обављање делатности јавних библиотека у Републици Србији полазећи од важећег Закона о библиотечкој делатности (1994), свих важећих подзаконских акта, Ifla/Unesco Манифеста за јавне библиотеке (1994) и Ifla/Unesco Смерница за јавне библиотеке (2001). Јавне библиотеке у Републици Србији дужне су да поштују одредбе ових Стандарда, а њихови оснивачи су дужни да за то обезбеде потребна материјална средства. Због подстицаја рада јавних библиотека ови Стандарди ће се ревидирати сваких десет година. 1.1.Сврха јавних библиотека Сврха јавне библиотеке је да обезбеди изворе и услуге на различитим медијумима, који ће задовољити потребе појединаца и група у погледу образовања и информисања и за разоноду у слободно време. Она има важну улогу у погледу образовања у слободно време. Јавна библиотека има важну улогу у развијању и одржавању демократског друштва, јер свим појединцима без обзира на разлике, омогућава приступ до многобројних и различитих знања, идеја и мишљења. Јавне библиотеке могу да буду: матичне јавне или јавне и оне су културна и информациона седишта за становнике региона или општина на којима раде. 1.2. Делатност јавних библиотека Делатност јавних библиотека обухвата набавку, стручну обраду, чување и заштиту библиотечке грађе, израду билтена, каталога, библиографија и других информационих средстава; учествовање у изради заједничких каталога и база података, омогућавање корисницима приступ библиотечкој грађи и информацијама, омогућавање коришћења и позајмице грађе те проток информација, помоћ корисницима при избору и коришћењу грађе информационих инструмената и извора, као и вођење документације и статистике о грађи и корисницима. Јавне библиотеке посебним облицима деловања подстичу код свих категорија становништва, почев од предшколског узраста коришћење библиотеке и библиотечке грађе. Свака јавна библиотека води завичајну збирку, те због тога истражује, сакупља, обрађује, чува и даје на коришћење искључиво у библиотеци, библиотечку грађу о типографији, историји, друштвеном и културном развитку подручја на коме делује. Јавна библиотека мора да има књижни фонд, који може да задовољи око 80% потреба корисника, док ће остале потребе задовољити грађом и информацијама добијеним међубиблиотечком позајмицом из матичних и националних библиотека. Матична јавна библиотека развија библиотечки систем у оквиру своје матичности, подстиче сарадњу међу библиотекама у свом региону, усклађује деловање према смерницама развоја националног информационог система, непосредно сарађујући са Народном библиотеком Србије и Библиотеком Матице српске и другим установама којима је циљ унапређење библиотечке делатности у Републици Србији.   2. МРЕЖА ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА Према броју становника поједних општина односно градова у Републици Србији јавне библиотеке се могу сврстати у следеће категорије : Табела 1. Категорија Број становника VII категорија за подручје до 5.000 становника VI категорија за подручје од 5.000 дo 10.000 становника V категорија за подручје од 10.000 дo 20.000 становника IV категорија за подручје од 20.000 дo 35.000 становника III категорија за подручје од 35.000 дo 60.000 становника II категорија за подручје од 60.000 дo 100.000 становника I категорија за подручје преко 100.000 становника     2.1. Матична јавна библиотека Матична јавна библиотека је носилац библиотечко-информационог система у региону. Она прати, координира и планира развој свих библиотека на територији своје матичности, пружа им одговарајућу стручну помоћ, врши надзор над њиховим радом, стара се о усавршавању особља за обављање библиотечке делатности и о унапређењу целокупне библиотечке мреже у региону водећи рачуна о демографским социјалним и географским условима тежећи да библиотечку и другу грађу приближи становницима у месту становања или запосленима у одређеној радној средини. У том циљу матична библиотека сарађује са локалним управама, установама културе, привредним предузећима и другим правним лицима. Матична јавна библиотека је носилац друштвеног и личног развитка и позитивних промена у заједници. Она обезбеђује широк избор материјала из свих области људског знања, омогућава да информације буду доступне свима под истим условима и тиме доприноси стварању добро обавештеног и демократског друштва, те повећава способност људи да обогате и унапреде своје постојање и постојање заједнице у којој живе. Матична јавна библиотека мора да има одељење за одрасле, одељење за децу, одељење за младе, читаоницу са стручном литературом, читаоницу за штампу, завичајну збирку, референсну збирку, службу за набавку и обраду библиотечке грађе, информациону службу са коришћењем Интернета и база података, службу за популаризацију књиге и читања и матичну службу.   2.2. Јавна библиотека Јавна библиотека на територији општине је као културна и образовна установа, носилац и средиште библиотечко информационе делатности у општини. Она је и главни покретач прикупљања, очувања и промоције локалне кутуре у свој њеној разноликости. Своју делатност обавља преко: одељења за одрасле, одељења за децу, одељења за младе, читаонице са стручном литературом, читаонице за штампу, завичајне збирке, службе за набавку и обраду библиотечке грађе, информационе службе са коришћењем Интернета и службе за популаризацију књиге и читања. Јавна библиотека организује мрежу огранака на територији своје општине. Огранак се отвара у местима преко 3.000 становника а на удаљености већој од 2 километра од јавне библиотеке.  2.3. Библиотечки огранак Библиотечки огранак је саставни део општинске библиотеке. Основне функције библиотечког огранка сагледавају се у чувању и давању на коришћење библиотечке грађе и нформација као и у задовољавању културних и образовних потреба становника. За рад библиотечког огранка мора се обезбедити простор, библиотечки фонд и стручно особље у складу са овим Стандардима. Библиотечки огранак сарађује са локалном управом, школом и другим установама и предузећима у месту.   2.4. Покретни фонд Покретни фонд је збирка од најмање 250 књига која се на одређено време уступи правном лицу, а кориснике опслужује књижничар или волонтер у одређене дане, најмање пет сати недељно. Покретни фонд се узима и мења из фонда јавне библиотеке према потреби, а најмање два пута годишње.   2.5. Покретна библиотека Покретна библиотека је привремени или стални облик опслуживања корисника у малим, расутим насељима или у правним лицима где нема услова за другачије начине деловања јавних библиотека. Библиобус снабдева књигама, часописима и другим изворима информација и најмање заједнице (градске четврти, приградска и сеоска насеља) где нема услова за друге облике деловања јавних библиотека и тиме доприноси информисању и културно-образовном нивоу становништва. Јавне библиотеке, које у свом саставу имају покретну библиотеку – библиобус морају да обезбеде смештај за возило и покретни библиотечки фонд. У библиобусу треба обезбедити простор за опрему и смештај библиотечког фонда, за рад особља и за кориснике ових услуга. Рад покретних библиотека ближе се уређује Стандардима за библиобусе, а саставни су део ових Стандарда. 2.6. Остали облици у мрежи јавних библиотека Матична јавна и јавна библиотека у сарадњи са школом, другом установом или локалном самоуправом, може неке облике деловања обављати и у просторима тих правних лица. Свака јавна библиотека може да организује доставну службу за потребе појединаца или групе корисника, као што су старије особе и особе са посебним потребама. 3. БИБЛИОТЕЧКА ГРАЂА Библиотечку грађу у јавним библиотекама чине сви језички, сликовни или звучни документи на лако преносивом материјалу или електронски читљивом облику информативног, уметничког, научног или стручног садржаја, објављени у више примерака и намењени јавности, као и рукописи. Све што библиотека поседује у свом библиотечком фонду ставља на располагање корисницима. Библиотечком грађом јавне библиотеке сматрају се и игре и играчке ако су део библиотечког фонда. Јавна библиотека треба да обезбеди широк распон грађе у разним форматима и у довољном броју да би задовољиле потребе становника територије на којој су формиране. Осим посебних збирки старе и ретке грађе, целокупан фонд библиотечке грађе мора да буде актуелан, у њему морају да буду заступљена сва подручја људског знања и стваралаштва како би се задовољиле потребе свих корисника различитог узраста, образовног и културног нивоа. Грађа у електронском облику допуњава збирку штампаних публикација и у неким областима је на путу да је замени. Најмање услужно место треба да има 2.500 књига. Библиотечки фонд јавних библиотека у односу на број становника, треба да чини број књига према следећој табели: Табела 2. Категорија библиотеке Број књига Почетни фонд по становнику (према броју становника) VII категорија (до 5.000) 3 15.000 VI категорија (до 10.000) 2,5 25.000 V категорија (од 10 до 20.000) 2 40.000 IV категорија (од 20 до 35.000) 2 70.000 III категорија (од 35 до 60.000) 1,5 90.000 II категорија (од 60 до 100.000) 1,5 150.000 I категорија (преко 100.000) 1,5 преко 150.000 Годишњи обрт библиотечких фондова јавних библиотека, треба да износи најмање 2 пута. Мањи веома квалитетан и актуелан фонд биће више коришћен од великог фонда са много старих и дотрајалих књига, те ако се библиотечка јединица не користи више од три године библиотека је може расходовати. Матичне јавне библиотеке морају да имају најмање једну књигу по становнику општине, како би међубиблиотечком позајмицом задовољиле захтеве корисника које не могу да задовоље јавне општинске библиотеке. Библиотечки фонд јавне библиотеке треба да има (број примерака): ·        45% белетристике, ·        25% научне и научно популарне литературе, ·         27% литературе за децу и ·        3% референсне литературе. Матична јавна библиотека треба да има: ·        40% научне литературе, ·        35% белетристике, ·        20% дечје и ·        5% референсне литературе. Наведени проценти могу да се разликују, с обзиром на потребе конкретне заједнице и дефинисану улогу јавне библиотеке. У развијенијим библиотекама број некњижевних дела мора да буде већи, док у мање развијеним библиотекама може да буде заступљен у истој размери. Број примерака библиотечке грађе у посебним збиркама додаје се фонду матичне, односно јавне библиотеке. Локалне или финансијске околности могу проузроковати одступање од предложених стандарда. Тамо где су та средства ограничена, стандарди се могу схватити као бројке ка којима се тежи, и треба разрадити средњорочне и дугорочне стратегије за достизање тих стандарда у будућности. Мултимедијска грађа се формира као посебна збирка у свакој библиотеци. Почетни број јединица мора да најмање износи 200 примерака (CD, CD-rom, aудиокасета, видеокасета и све остале електронске грађе). Јавна библиотека у свом фонду треба да има и збирку некњижне грађе (сликовних и графичких докумената и публикација). Јавнe библиотекe могу да имају у свом библиотечком фонду збирку играчака (игротека) с почетним бројем од 200 јединица прилагођених развојним потребама деце различитог узраста. Свака јавна библиотека и њен огранак треба да набавља: дневне и недељне новине, часописе и стручну и научну периодику у штампаном или електронском облику. Ако у општини живи више од 1.500 становника, који су припадници националних мањина или етничких заједница, јавна библиотека је у обавези да набавља најмање један наслов новина или часописа на језицима националних мањина или етничких заједница. Најмањи број периодике у односу на број становника одеђује се према следећој табели:  Табела 3. Број становника Најмањи број наслова периодике до 5.000 5 наслова до 10.000 10 наслова од 10 до 20.000 20 наслова од 20 до 35.000 30 наслова од 35 до 60.000 40 наслова од 60 до 100.000 50 наслова домаће и 2 наслова стране периодике преко 100.000 70 наслова домаће и 5 наслова стране периодике     3.1. Набавка књига и друге библиотечке грађе Јавна библиотека мора да има писани годишњи план набавке на основу којег ће се набављати врста и количина библиотечке грађе. План набавке мора да садржи општа начела, критеријуме избора нових књига, увид у стање фондова. Табела 4.        Број становника Број књига по становнику Почетни фонд Број нових књига (5% у односу на почетни фонд) до 5.000 3 15.000 750 до 10.000 2,5 25.000 1.250 од 10 до 20.000 2 40.000 2.000 од 20 до 35.000 2 70.000 3.500 од 35 до 60.000 1,5 90.000  4.500 од 60 до 100.000 1,5 150.000 7.500 преко 100.000 1,5 преко 150.000 преко 7.500   Просечни стандард принове књига у текућој години (куповином, поклоном, обавезним примерком, откупом и разменом) 150 књига на 1.000 становника, за игротеку најмање две играчке за свако уписано дете.   3.2. Заштита књига и друге библиотечке грађе Јавне библиотеке су дужне да воде бригу о заштити и чувању библиотечке грађе у складу са важећим правним прописима о заштити библиотечке грађе.   3.3. Обрада библиотечке грађе Свака јединица библиотечке грађе приликом уласка у библиотеку се на јединствен начин инвентарише, технички и стручно обрађује у складу са важећим правним прописима о евиденцији библиотечке грађе.. Свака врста грађе уводи се у посебну књигу инвентара и у инвентару датотеку. Бројеви у инвентарној књизи почињу од 1, попуњавају се у непрекидном низу без обзира на годину или попуњене инвентарне листе. Свака библиотечка јединица уписује се под посебним инвентарним бројем. На крају сваке године инвентарне књиге се закључују тако да се утврди стање библиотечких фондова, годишњи расход, вредност фонда и број наслова и просечна материјална вредност књига и остале библиотечке грађе. Библиотечка грађа се класификује према УДК систему. Свака јавна библиотека мора да води алфабетски, стручни, предметни (селективно) и насловни (за фонд књига за децу) каталог. Каталошко – библиографска обрада библиотечке грађе врши се на јединствен начин у складу са Законом и важећим правним прописима о обради грађе. За специјалне врсте библиотечке грађе израђују се специјални каталози. Библиотечка грађа се аутоматизовано обрађује на основу међународног стандарда за машински читљив запис. 3.4. Ревизија и отпис грађе Ревизија и отпис библиотечке грађе спроводеи се према важећем Упутству о ревизији и отпису библиотечке грађе.   4. БИБЛИОТЕЧКО ОСОБЉЕ У матичним и јавним библиотекама стручне послове обављају лица са: 1.      високом стручном спремом: послови библиотекара, библиографа, археографа, информатора, документалисте, конзерватора и информатичара, 2.      с вишом стручном спремом: послови вишег књижничара, 3.      са средњом стручном спремом: послови књижничара и књиговесца Број стручног библиотечког особља зависи од броја становника на подручју деловања библиотеке, од броја корисника уписаних у библиотеку, од броја сати рада библиотеке, од броја одељења (за одрасле, децу, читаоница за периодику, мултимедијалну грађу...), од броја служби које обавља библиотека (матична служба, завичајна збирка, набавка и обрада...), издатих књига, специјалних потреба одређеног подручја, и од облика организовања библиотечке мреже (огранци, покретне библиотеке библиобус...) Због промене особина, облика и врсте библиотечке грађе, услуга и информативно комуникационе технологије, стручно библиотечко особље мора да се трајно образује и усавршава. Општи стандарди за стручно особље у јавним библиотекама су: -1 библиотекар и 1 виши књижничар/књижничар 5.000 становника или -1 библиотекар и 1 виши књижничар/књижничар 10.000 издатих књига или -1 библиотекар и 1 виши књижничар/књижничар 6.000 библиотечких јединица или -1 библиотекар и 1 виши књижничар/књижничар, на најмање 300-500 уписаних корисника. Посебни стандарди за стручно особље у матичним јавним библиотекама су: §         1 библиотекар педагошки оспособљен за рад са децом ако на подручју на којем библиотека делује има најмање 1.500 деце основношколског узраста §         1 библиотекар педагошки оспособљен за рад са децом предшколског узраста ако на подручју на којем библиотека делује има најмање 2.000 деце предшколског узраста §         библиотекар одговарајуће струке за рад у посебној збирци, ако је фреквенција годишњег обрта књижног фонда збирке бар 0,5 §         1 библиотекар за матичну службу на 50 библиотека и организационих јединица Јавне библиотеке могу да организују репрографску и књиговезачку службу. 4.1. Систематизација послова Систематизација послова и задатака у јавним библиотекама треба да буде уједначена на следећи начин: Библиотекар саветник, виши библиотекар или библиотекар са научним звањем обавља најсложеније послове у струци: руководилац одељења или посебне збирке, руководилац матичне службе, руководилац референсне збирке, предлаже набавну политику, организује разне облике културних, образовних и информативних активности, доприноси унапређењу струке објављивањем стручних и научних радова, предаје на стручним семинарима и курсевима, објављује библиографије и осталу библиотечко-информативну грађу, припрема изложбе, иницира и садржајно усмерава активност библиотека, истражује и прати потребе корисника и могућности њихове едукације, предлаже мере планирања и развоја библиотечке делатности, учествује у раду домаћих и страних струковних удружења, учествује у усавршавању стручног библиотечког особља, те израђује програме за њихово трајно образовање. Виши библиотекар и библиотекар обавља сложеније послове у библиотеци, формира каталоге и друга информациона средства и врши њихову редакцију, истражује потребне податке и координира набавку, сарађује на успостављању мреже јавних библиотека и матичне функције и сл. стручно обрађује грађу, класификује и каталогизира стару и страну грађу, грађу укључену у централни каталог, обавља предметну обраду грађе, израђује регистре (tezauruse) и библиографије, припрема информативне билтене, билтене примена и анотације, ради као информатичар, води међубиблиотечку позајмицу, организује културно пропагандне активности за одрасле кориснике, припрема изложбе и сусрете са књижевним и научним ствараоцима и уметницима, води посебне програме за децу, учествује у изради програма за аутоматску обраду података, учествује у изради и планирању програма делатности библиотеке, теоријским и практичним радом доприноси развоју библиотечке делатности. Виши књижничар и књижничар учествује у организовању разних облика рада са корисницима: даје на коришћење библиотечку грађу у слободном приступу и информатор је за ту грађу, учествује у набавци грађе и њеном смештају у књижни фонд, сређује каталоге и друге картотеке за евиденцију, води рад са младим корисницима (кутак сликовница, причаоница, игротека, играоница, радионица и активности за децу основношколског узраста, пригодне и повремене акције), каталогизира библиотечку грађу самостално или уз помоћ централизоване обраде, учествује у изради информативних билтена и библиографија, води статистике о раду библиотеке, проверава прилив научне грађе, изводи едукацију корисника за коришћење свих извора информација. Књижничар врши инвентарисање, задужује и раздужује библиотечку грађу, уписује кориснике, води благајну о уписима, казнама и другим надокнадама, води евиденцију резервација и преписку са корисницима, даје информације о смештају књижне грађе на полице, проналази грађу у затвореном и слободном приступу по сигнатури, припрема грађу за коришћење, технички опрема књиге, улаже грађу на полице, а листиће у каталоге, надгледа рад у читаоницама и остале послове по налогу управника или шефа одељења.   4.2. Препоручене норме за најчешће послове у јавној библиотеци   Најчешћи послови у јавним библиотекама нормирају се према сату, на основу дугогодишњег искуства, постигнутог рада у одређеном временском раздобљу и проверавањем резултата рада на одређеним радним местима и то : инвентарисање грађе (без физичке обраде) - 15 наслова самостално каталогизирање сложеније грађе - 2 наслова самостално каталогизирање једноставније грађе - 5 наслова каталогизација уз коришћење централизоване обраде – 10 наслова каталогизација са скраћеним описом - 10 наслова класификација према Универзалној децималној класификацији (даље УДК) за сложенија стручна и научна дела – 2 наслова класификација белетристике и дечје литературе према УДК - 8 наслова класификација уз коришћење централизоване обраде према УДК – 10 наслова одеђивање предметне одреднице - 2 наслова анотирање књига - 3 књиге разврставање каталошких листића – 150 комада слагање каталошких листића абецедним редом - 100 комада слагање каталошких листића по УДК – 90 комада улагање каталошких листића - 80 комада вођење дневне евиденције штампе - 20 јединица техничка обрада књига са увијањем у фолију - 15 јединица улагање књига - 40 јединица машинско преписивање каталошких листића - 15 комада задуживање и раздуживање грађе - 20 корисника техничка обрада играчака - 2 јединице Од препоручених норми за најчешће послове у јавној библиотеци у разним типовима библиотека и у конкретним примерима, зависно од потребне прецизности што тражи одређена врста библиотечке грађе и стручности библиотекара може се одступити до 20% у оба смера. Препоручене норме најчешћих послова мењају се зависно од аутоматизације пословања. Припрема за одвијање групних облика рада са младим корисницима, те припрема разних аниматорских активности не могу се временски одредити. За један сат са децом треба предвидети 2 сата припреме.   5. ПРОСТОР И ОПРЕМА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ   5.1. Библиотечки простор Јавне библиотеке треба да буду смештене у деловима града или насеља који су најгушће насељени, а имају добре саобраћајне везе са осталим деловима града или насеља. Спољашњим изгледом и уочљивим натписом јавна библиотека мора указивати на своју намену. Уколико је библиотека у згради која има и друге намене, потребно јој је осигурати смештај у приземљу зграде, одвојити просторије од оних за друге намене и обезбедити засебан улаз. При планирању нове библиотеке треба узети у обзир следеће: библиотечке колекције, читаонички простор за одрасле, децу и младе, теренске услуге, услове за особље, простор за скупове, технологију, посебну опрему, довољно простора за лако кретање корисника и особља, простор за кафетерију (у већим библиотекама) и простор за техничке службе библиотеке. Приликом планирања изградње нових објеката за библиотеке мора се водити рачуна да у потпуности буду доступне особама с инвалидитетом. Такође, у складу са могућностима, приликом реконструкције, адаптације или санације требало би обезбедити доступност особама с инвалидитетом. Кад год је могуће треба следити локалне, националне или међународне стандарде за приступачност јавних зграда особама с инвалидитетом. Потребно је обезбедити довољан број паркинг места резервисаних за библиотеку, од којих би један број био резервисан за особе с инвалидитетом. Ако су бицикли уобичајено средство превоза испред библиотеке треба поставити обезбеђене сталке за остављање бицикала. Програмом изградње или адаптације постојећег простора за библиотеке, треба предвидети потребе корисника за следећих 20 година, с тим да просторије морају бити функционалне, прегледне и прилагодљиве с минимумом преградних зидова. При пројектовању библиотека потребно је планирати структурно каблирање са могућношћу проширења броја прикључних места. Такође, потребно је планирати вертикалну и хоризонталну комуникацију (мали теретни и персонални лифт у који се лако могу сместити инвалидска или дечја колица). Просторије библиотеке потребно је заштитити од влаге, високих и ниских температура и јаког светла. Посебно треба водити рачуна о заштити простора и библиотечке грађе од крађе, пожара, поплава и других елементарних непогода. Све просторије за кориснике и за рад особља морају бити добро осветљене ублаженом дневном светлошћу или умереним осветљењем од 100 до 500 лукса. Подови морају да буду прекривени материјалом који елиминише звук, изолира од хладноће, штити од пожара и отпоран је на хабање. Хладне подове треба користити искључиво у пролазним или спољашњим деловима библиотеке. Величина библиотеке Простор за јавне библиотеке се планира према: A) Према броју становника Табела 5. Број становника Минимална површина на 1.000 становника дo 10.000 45 m2 до 450 m2 10.000-20.000 42 m2 од 420 до 840 m2 20.000-35.000 39 m2 од 780 до 1.365 m2 35.000-60.000 35 m2 од 1.225 до 2.100 m2 60.000-100.000 31 m2 од 1.860 до 3.100 m2 преко 100.000 28 m2 преко 2.800 m2 Б) Према јединицама библиотечке грађе Површина библиотека на сваких 1.000 јединица 15 m2                      за позајмно одељење 10 m2                      за читаоницу са стручном литературом 7 m2                                за лако доступне магацине 5,5 m2                     за затворене магацине В) Према броју корисничких места у читаоницама Број корисничких места у читаоницама: §         1 корисничко место на сваких 1.000 становника у матичним и јавним општинским библиотекама од IV до VII категорије §         1 корисничко место на сваких 2.000 становника у матичним и јавним општинским библиотекама од I до III категорије За свако корисничко место треба предвидети: §         у читаоници за дневну и недељну штампу, читаоници за децу и омладину, за употребу мултимедијалне грађе 3 m2; §         у читаоници са стручном литературом 2,4 m2 §         за сваког стручног радника у позајмним одељењима 4 m2 §         за сваког стручног радника у вишенаменским просторијама 1,5 m2, Играоница за предшколце треба да има најмање 20 m2. Површине сала за изложбе и друге културно-образовне активности не рачунају се у односу на број становника. При изградњи и побољшању просторних услова јавних библиотека потребно је уредити простор за стручни рад, техничке послове, гардеробе, санитарне чворове за особље и кориснике, уз ходнике и степениште треба додати још најмање 20% површине. Минимални простор библиотечког огранка који опслужује 5.000 становника мора да има најмање 150 m2 и осам корисничких места у читаоници. Матична јавна библиотека односно јавна библиотека мора по правилу да има простор за следеће садржаје и намене: §         улаз и гардероба §         изложбени простор §         простор за информативну службу §         простор за каталоге §         одељење за одрасле што обухвата: простор за позајмљивање књига, слободни приступ фонду, читаоницу за дневну и недељну штампу, читаоницу са стручном литературом §         одељење за децу предшколског узраста са играоницом §         одељење за децу и младе што укључује слободан приступ фондовима и читаоницу са слушаоницом §         одељење за младе што обухвата: простор за позајмљивање књига, слободни приступ фонду, читаоницу са стручном литературом, интернетом и слушаоницом §         простор за посебне фондове (мултимедија, фонотека, артотека, завичајна збирка) §         салу за предавања, књижевне програме, пројекције и сл. §         магацински простор §         простор за рад стручног, управног и административног особља укључујући радни простор, простор за оброке и одмор током паузе и собу за састанке §         простор за припремање теренских услуга (укуључујући простор за смештај фонда покретне библиотеке) §         простор за техничку службу (лифтови, грејање, вентилација, одржавање, складиштење хигијенског прибора итд.) §         помоћне просторије (тоалети за кориснике и особље) Од величине библиотеке зависи да ли ће наведене просторије бити одвојене или јединствене.   5.2. Опрема јавне библиотеке Под библиотечком опремом подразумева се намештај и техничка опрема чија је намена да омогући правилан рад библиотеке. Намештај мора бити функционалан, удобан, једноставних облика, направљен од трајних материјала који се лако одржавају. Техничка опрема мора бити нова и функционална, редовно сервисирана и одржавана на оптималном нивоу. Библиотечка опрема мора да задовољи основне функције библиотека: §         да омогући правилно складиштење библиотечке грађе и њено добро чување и заштиту §         да омогући корисницима повољне услове за рад у библиотеци §         да омогући свим запосленим у библиотеци услове за њихов стручни рад. Основни намештај у библиотеци чине: једностране и двостране полице за смештај књига, полице за смештај часописа за децу и одрасле, каталошки ормари, радни столови и столице, колица за књиге, мердевине, полице за смештај сликовница и ормари за смештај играчака. Полице треба да буду лако доступне особама у колицима, у погледу ширине и висине. §         Полице за смештај фонда у одељењу за одрасле треба да имају дужину 80-100 cm, ширину 25 cm а максимална висина је 185 cm, с могућношћу промене унутрашњег размака. За двостране полице ширина се удвостручује са преградом на средини. У магацинима се може употребити и једноставнији намештај, а полице могу бити више од два метра. У већим магацинима препоручују се покретне (компактне) полице. §         Полице за смештај фонда у дечјем одељењу разликују се само у висини која износи максимално 165 cm. §         Полице за смештај новина и часописа могу бити намењени и одраслима и деци. §         Каталошки ормари имају каталошке кутије унутрашњих димензија: дужина 40-45 cm, дубина 10 cm и ширина 13 cm, a свака кутија мора имати шипку вођицу. Број каталошких ормара односно каталошких кутија зависи од величине фонда, врста каталога, узимајући у обзир раст књижног фонда у наредних 20 година. §         Радни столови и столице могу бити стандардни, а у читаоницама за одрасле и децу морају бити прилагођени корисницима. §         Пулт за позајмљивање библиотечке грађе, специјални ормари за аудио-визуелну технику и мултимедијску грађу прилагођавају се конкретном простору и опреми. Висина пулта мора бити прилагођена особама са инвалидитетом. Део опреме чине и држачи и носачи за књиге, ормари са фијокама за велике формате, сталци за новине, натписи за полице и визуелну комуникацију у простору, изложбени панои и друго. Библиотека треба да обезбеди услове за враћање библиотечке грађе ван радног времена – кутије треба да буду осигуране од крађе и да не пропуштају воду. Основну техничку опрему библиотеке чини: телефон, факс апарат, фотокопир апарат, опрема за читање неконвенционалних публикација (читачи за микрофиш, микрофилм...), аудиовизуелна опрема (Hi-Fi линија, ТВ пријемник, фото-апарат, видеорекордер, DVD плејер/рекордер, камера, дијапројектор, графоскоп, видеобим и сл.), рачунар, скенер, штампач, активна мрежна опрема, сталан приступ интернету, уређаји за самостално узимање и враћање библиотечке грађе, екстерни читач/писач и друга савремена техничка опрема као и опрема за слабовиде и особе са телесним недостацима. Сва стручна радна места у библиотеци треба да буду опремљена прикључком на локалну рачунарску мрежу библиотеке по принципу структурног каблирања. У јавним библиотекама треба осигурати минимални број места за бесплатан приступ интернету према следећој табели: Табела 6.   Број активних корисника библиотеке Број места за кориснике до 500 1 од 500 до 2000 3 од 2000 до 5000 5 од 5000 до 8000 8 више од 8.000 1 на сваких 1000 корисника       6. КОРИШЋЕЊЕ Коришћење библиотеке регулише се Правилником о раду библиотеке, који доноси орган управљања сваке појединачне библиотеке. Правилником се посебно регулише питање радног времена библиотеке, позајмљивање библиотечке грађе, коришћење грађе у простору библиотеке, информативне службе и међубиблиотечка позајмица, издавање билтена, библиографија и других едиција, поступак у случају оштећења, уништења или губитка позајмљене грађе. Право коришћења библиотечких услуга имају сви стални и привремени становници одређеног подручја под истим условима. Број уписаних корисника требало би да обухвати најмање 15% укупног броја становника.  6.1. Услуге за децу Децу треба подстицати да користе библиотеку од најмлађег узраста и пружити им могућност да открију плодове знања и људске маште. Треба их научити како да на најбољи начин користе библиотеку и њене штампане и електронске медијуме. Јавна библиотека треба да организује за децу посебна догађања, креативне радионице и активности у вези са библиотечким услугама.   6.2. Услуге за младе Јавне библиотеке морају да обезбеде библиотечку грађу, укључујући приступ елекронским изворима информација, која одржава интересовања младих људи, између детињства и зрелог доба. Њима треба обезбедити и грађу, која не спада у традиционално библиотечку: књижне и телевизијске серијале, музику, видео траке, тинејџерске часописе, рачунарске игре, стрипове... Јавне библиотеке треба да организују одговрајуће програме, трибине и разговоре са младим људима. У креирању ових програма треба да учествују млади. 6.3.Услуге за одрасле Одраслим корисницима обезбедити услуге које омогућавају учење током читавог живота, задовољавање интересовања у слободном времену, информационих и културних потреба. Јавна библиотека је «капија ка информацијама» јер омогућава приступ информацијама свим нивоима, обучава људе свих старосних доба за коришћење информација и упућује кориснике на одговарајуће изворе информација.    6.4. Услуге за посебне групе корисника Посебне службе и грађа морају се осигурати за оне кориснике, који се из било ког разлога не могу служити редовним услугама и грађом, као што су особе са телесним оштећењима, слепе особе, болесници у болницама, пензионери у старачким домовима, затвореници и сл.  6.5. Радно време Јавне библиотеке и њихови огранци морају прилагодити своје време корисницима које опслужују и треба да буду отворене за јавност: §         Матична јавна библиотека 60 сати недељно §         Јавна општинска библиотека од 40 до 60 сати недељно, зависно од типа библиотеке §         Библиотечки огранак најмање 30 сати недељно Библиотека мора да буде отворена за јавност радним даном и у време када је највећи део корисника може посетити. Ако библиотека не ради целодневно, онда се радно време мора распоредити у преподневним и послеподневним сатима. Библиотека обавезно мора да буде отворена суботом. Уколико библиотека из неког разлога мора да буде затворена о томе је потребно обавестити јавност.   6.6. Позајмљивање и коришћење библиотечке грађе Највећи део фонда библиотечке грађе позајмљује се корисницима. Библиотечка грађа се користи и у читаоници. Услови и рокови позајмљивања библиотечке грађе утврђује се Правилником о раду сваке појединачне библиотеке. Грађа којом библиотека не располаже, обезбеђује се корисницима путем међубиблиотечке сарадње у складу са условима који се договарају међу библиотекама. Матична јавна библиотека треба да посредује у прикупљању информација и ван библиотечке мреже, уључујући се у информационе системе. Јавне библиотеке, поред обављања својих основних функција треба да омогуће својим корисницима и: §         Приступ бази података библиотеке §         Приступ свим изворима података доступним преко глобалних електронских мрежа Завичајне збирке јавних библиотека трајно чувају новине и часописе у штампаној или елекотронској форми ако су издавачи на територији општине на којој се библиотека налази. 6.7. Јавност рада библиотеке Јавна библиотека обавештава јавност о свом раду преко средстава јавног информисања (штампе и електронских медија). Промотивне активности јавне библиотеке могу се организовати и на јавним трибинама, промоцијама књига, предавањима, изложбама, концертима, штампаним публикацијама као што су каталози, леци, водичи, календари, као и путем WEB сајтова. 6.8. Статистички извештаји Јавна библиотека је у обавези да статистички прати позајмљивање блиотечке грађе и коришћење својих услуга, тражи повратне информације од корисника, редовно спроводи истраживања потреба становника подручја на којем делује, као и висину квалитета својих услуга.     7. СТАНДАРДИ ЗА ПОКРЕТНЕ БИБЛИОТЕКЕ (БИБЛИОБУС)   Овим Стандардима утврђују се облици рада и уређења библиобуса као покретне библиотеке, за привремено или стално опслуживање корисника у малим расутим насељима где нема услова за рад библиотеке или библиотечког огранка. 7.1. Делатност библиобуса Библиобус је покретна библиотека која има особље и опрему који омогућавају пружање библиотечких услуга на нивоу одговарајућег библиотечког покретног фонда, а смештена је у возилу (комби, аутобус, аутомобил са приколицом и сл.) и омогућава својом покретношћу да исти фонд користи више међусобно удаљених подручја. Библиобус је организациона јединица јавне библиотеке и саставни део библиотечке мреже града или општине. Библиобус снабдева библиотечком грађом и најмање заједнице (градске четврти, приградска и сеоска насеља) где не постоје услови за друге облике деловања јавних библиотека. На овај начин се доприноси информисању и задовољавању културно-образовних потреба становништва. На основу броја становника неког подручја место библиобуса у библиотечкој мрежи се одређује на следећи начин: A) У градовима са више од 15.000 становника библиобус може бити рационална замена за стационирану библиотеку и то: §         у градским и приградским насељима која имају до 10.000 становника, §         у установама: школама, ученичким, и студентским домовима, геронтолошким центрима, болницама, затворима и у другим затвореним срединама где се окупљају одређене групације становништва, §         у новим насељима која још немају стационирану библиотеку, као привремена замена за стационирану библиотеку с проширеним задатком за испитивање услова за оснивање стациониране библиотеке. У градским подручјима која имају 10.000 и више становника библиобус има предност само ако постојећа јавна библиотека нема услове за обављање библиотечке делатности према Стандардима за јавне библиотеке или је несврсисходна јер у односу на постојећи, односно планирани библиотечки фонд, особље и простор, остварује недовољну годишњу позајмицу, односно у подручјима са слабом и неравномерном насељеношћу или са неповољном узрасном односно образовном структуром становништва. Б) У градовима и општинама до 15.000 становника библиобус може имати предност над изградњом стационираних библиотечких огранака или јавне библиотеке. В) У малим градовима или општинама до 5.000 становника библиобус може заменити огранак јавне библиотеке, само ако огранци нису доступни свим становницима тог подручја. Г) У насељима до 1.000 становника, односно расутим подручјима са мање од 2.000 становника, библиобус по правилу има предност над стационираним огранком. Јавна библиотека, у складу с потребама и могућностима развоја библиотечке мреже свога региона, утврђује потребу увођења библиобуса, његове задатке, простор на коме ће радити, број пунктова, библиотечки фонд и начин позајмице. Осим позајмице, у оквиру рада библиобуса могу се организовати и предавања, књижевни програми, изложбе, луткарске представе, причање прича и други облици културно-образовне делатности. Корисници библиобуса су истовремено и чланови јавне библиотеке. Средства за набавку, уређење и рад библиобуса обезбеђује оснивач јавне библиотеке у чијем саставу библиобус делује. Такође, за ову намену могу се обезбедити наменска средства од Покрајинског секретаријата за образовање и културу, Министарства за културу Републике Србије и из других извора. 7.2. Конструкција и унутрашње уређење библиобуса Да би библиобус могао обављати функцију покретне библиотеке, требало би да буде посебно пројектован и конструисан, опремљен одговарајућим намештајем, полицама са слободним приступом целокупном фонду, каталогом (лисним или електронским) доступном корисницима, радним местима за задуживање и раздуживање књига, рачунаром за кориснике, гардеробним ормаром и умиваоником за особље. Кад год је то могуће, приликом пројектовања и конструкције библиобуса мора се водити рачуна да у потпуности буду доступан особама с инвалидитетом. Посебно је важно обезбедити добро осветљење библиобуса, могућност проветравања и загревања, као и функционалну проходност у целом библиобусу. У зависности од функција библиобуса, терена који обилази, климатских услова и путне мреже модели библиобуса су следећи: ТИП I   дужина oko 12 m ширина 2,5 m висина 3,30-3,60 m унутрашња висина 2,20-2,30 m носивост 4,5-5,5 t снага мотора 180-250 kw капацитет око 5 000 јединица брзина 100 km/h     ТИП II   дужина oko 9 m ширина 2,5 m висина 3,30-3,30 m унутрашња висина 2,30 m носивост 3 t снага мотора 150 kw капацитет око 4 000 јединица брзина 100 km/h     ТИП III   дужина oko 5 m ширина 2 m висина 2,5 m унутрашња висина 2,30 m носивост 1,5 t снага мотора 100 kw капацитет око 2 000 јединица брзина 100 km/h техничке карактеристике библиобуса би требало да буду: §         мотор са погоном на дизел гориво, због мањих трошкова, §         шасија од правоугаоних челичних цеви дебљине 2-3 mm, заштићену од корозије, §         каросерија са топлотном изолацијом где су бочне стране и кров од челичног лима дебљине 1 mm, могућа је комбинација са полиестером, §         степенице по могућности 3-4, висине до 28 cm, израђене најчешће од алуминијумског профилираног лима, осигуране против клизања, са рукохватима са стране, §         рампа за инвалидска колица, §         врата у делу за возача и особље, као и једна или двоја врата с десне стране с командом за аутоматским отварањем на неколико места (код возача, уз врата за особље, код пулта) за улаз и излаз корисника, §         бочни прозори од ламинираног, засенченог и сигурносног стакла, а дуж крова издигнути прозори са засенченим стаклом, §         под од подолита (3 mm), који се не клиже и лако се одржава, а поставља се на дрвену подлогу, §         спољашњи изглед библиобуса атрактиван и препознатљив, по могућности са логотипом библиотеке, а могу се поставити и светлећи натписи и излог са стране, §         грејање топлом водом или ваздухом; ако се уграђују радијатори, на предњем делу код возача потребан је додатни грејач ради бржег загревања возила. Код возила ТИП I, као и оних који раде цео дан, препоручује се клима уређај који лети хлади, а зими греје, §         вентилација - ако нема клима уређаја за вентилацију служе кровни прозори који се отварају и врата, §         електричне инсталације спајају се на главну плочу која је код возача, а сви прекидачи се означавају, §         осветљење - флуороесцентне цеви постављају се дуж обе стране полица, а мање светиљке изнад пултова и код врата. Напајање се врши путем агрегата на бензин или дизел гориво, акумулатора или прикључка на електричну мрежу ако је то у датим условима могуће, §         2 бочна огледала (ретровизора) с уграђеним грејачима, §         остава за резервне делове, алат и сл. Може да буду са обе стране возила, §         библиобус мора да има апарат за гашење пожара и кутију за прву помоћ.   7.3. Унутрашње уређење возила A) Полице Полице могу бити дрвене или металне, смештене дуж бочних страна возила, конструисане и причвршћене за под и конструкцију тако да услед вибрација или несреће не долази до њиховог растављања које би могло да проузрокује повреде присутних лица. Димензије полица: §         дужина                                                     80 - 100 cm §         дубина                                                    22 cm §         висина (унутрашњи размак)                    26 cm §         нагиб                                                        5 - 10% доња полица би требало да буде висине 30 cm за смештај књига великог формата. Б) Граничници могу да буду направљени као: §         граничници на шини – на полицу се уграђује водилица за граничник, а затварају се на одређеном месту помоћу ручице, §         висећи граничници у облику слова »V« - ужљебљени су у шине на горњој полици В) Пано за часописе може да буде израђен од дрвета, метала или плексигласа. Панои се причвршћују за ивице полица. Капацитет паноа зависи од величине возила (до 20 часописа). Г) Кутија за сликовнице Д) Пултови за враћање и издавање књига обично су смештени на кућишту точка. У зависности од величине и конструкције возило може да поседује само један пулт код возача, или два, један код возача за враћање књига, а други за задуживање на средњем или задњем делу возила. Пултови морају да имају фијоке за одлагање писаћег прибора и благајну као и место за прикључак рачунара. Ђ) За седећа места могу се искористити остала кућишта точкова. Е) Гардеробни ормар за одлагање личних ствари најчешће се смешта у задњем делу возила. З) Умиваоник са текућом водом из посебног резервоара. Библиобус по могућности треба да има и додатну опрему: §         преносни рачунар (лаптоп), §         приступ интернету, §         мобилни телефон, §         огласну таблу, §         полице и кутије за дечје играчке и другу грађу, §         Аудио-видео систем, §         хемијски WC.   7.4. Гараже, магацин за библиотечку грађу и радне просторије Библиобус мора да има магацин за библиотечку грађу и радни простор за особље. Те просторије, као и гаража морају да буду повезане са јавном библиотеком или већим огранком или су изграђени као посебна јединица. Посебна пажња треба да се обрати на добру вентилацију гараже (прозори, вентилационе цеви, клима уређаји). Осветљење свих просторија природном светлошћу и флуороесцентном расветом. Температура радних просторија требало би да буде око 20oC, магацина oкo 16oC и гараже око 10oC.  А) Гаража Гаража треба да буде на истој висини са магацином за књиге, с пространим прилазом и добро осветљена. Ако је магацин на спрату потребан је лифт. Величина гараже одређује се према величини возила (50 - 80 m²) тј. треба додати 3 m на дужину, 1 m на висину и 2 m на ширину возила. Гаражна врата морају да буду довољно пространа, па уз ширину возила треба додати и још 1 m са сваке стране и 0,5 m у висину. Додатна опрема и прибор у гаражи су: §         канал за подмазивање возила, §         одвод ради прања возила, §         апарат за гашење пожара, §         уређај за пуњење акумулатора, §         умиваоник и тоалет. Б) Магацин Величина магацина за библиотечку грађу одређује се према величини подручја које библиобус обухвата, а минимум је 28 m² по библиобусу. У магацину је потребно обезбедити довољно дневног светла, а због честих промена фонда више простора него у обичном магацину. Такође је потребно обезбедити и колица за превоз књига. Полице у магацину треба да буду већег капацитета него у библиобусу. В) Радни простор Минимална површина радног простора износи 16 m² плус 8 m² за сваког библиотекара. Радни простор треба да буде опремљен у складу са потребама покретне службе. Уз радни простор треба обезбедити тоалет и чајну кухињу. 7.5. Фонд библиотечке грађе Библиотечки фонд библиобуса састоји се од централног и покретног фонда. Минимални број примерака у централном фонду је 10.000, a максимални 20.000 за сваки библиобус.             Укупан број јединица библиотечке грађе покретне библиотеке треба да буде три пута већи од капацитета библиобуса.             Годишње се обнавља најмање 15% библиотечког фонда због већег обрта и смештаја у возилу у коме се грађа више оштећује. Ово укључује замену дотрајалих јединица и допуну актуелним насловима. Књижни фонд библиобуса треба да садржи 50% белетристике, 30% литературе за децу и 20% научне и популарно-научне литературе, а мора бити прилагођен структури корисника. Осим књига библиобус има и фонд периодике и друге врсте библиотечке грађе. При одабиру библиотечке грађе посебно би требало водити рачуна о специфичним пунктовима као што су сеоске и вишенационалне средине, геронтолошки центри и слично. Фонд библиобуса мора бити актуелан. Број јединица које се могу позајмити одређује се према броју корисника и укупном стању фонда, а у складу са правилником о раду библиотеке.             Ревизија фонда покретне библиотеке обавља се према важећем правилнику.   7.6. Информативна средства Свако возило мора да има потпуне каталоге књижног фонда (алфабетски и насловни), док се у магацину налази и стручни каталог. Каталог може бити у лисном или електронском облику. Библиобус би требало да има одабрани фонд најважније приручне литературе. Као информативна средства служе и пописи принова јавне библиотеке у чијем саставу библиобус делује, тематски и препоручени пописи литературе, каталози издавача и слично.   7.7. Особље Стручно особље библиотеке мора да испуњава исте услове за стручна звања као и друго особље у јавним библиотекама. При избору особља за библиобус, поред стручности, треба водити рачуна, због посебних услова рада и о здравственом стању особа. Број стручних радника библиобуса зависи од броја корисника, величине фонда, броја позајмљених јединица, подручја које обилази, времена задржавања на пунктовима, типу библиобуса и постојању централизоване обраде и набавке. Број стручног библиотечког особља и сарадника библиобуса одређује се у зависности од броја корисника и броја позајмљених јединица: §         за позајмицу до 30.000 јединица годишње у библиобусима ТИП I и ТИП II - један библиотекар, један књижничар и један возач, a за библиобус ТИП III - један библиотекар и један возач који је уједно и књижничар. §         за позајмицу већу од 30.000 јединица годишње, потребно је увести и другу смену са истом структуром запослених. Рад особља у библиобусу треба планирати тако да се један дан у недељи предвиди за интерни рад тј. за обављање стручних библиотечких послова, за сервисирање и уређење возила и слично. Такође, треба планирати и један до два сата свакодневно пре поласка на терен за припремне послове као што је попуњавање библиотечких фондова и слично. 7.8. Пунктови Приликом планирања броја пунктова, распоред посета једном пункту, број сати рада са корисницима недељно, односно задржавања на пунктовима требало би водити рачуна о економичности дневне туре. Број пунктова зависи од дужине задржавања на једном пункту, капацитета библиобуса, као и густине насељености, односно величине установе у коју библиобус одлази. Доњу границу оправданости чини 8, а горњу 20 пунктова у двонедељном циклусу. Посета истом пункту може бити недељна, двонедељна или месечна. Библиобус мора посећивати исти пункт увек истог дана у исто време. Време задржавања библиобуса на појединим пунктовима зависи од величине насеља, густине насељености, али не може бити краће од 30 минута ни дуже од 5 сати. Ако се на поједином пункту позајмљује 100 јединица на сат, требало би продужити време задржавања на том пункту или повећати број пунктова на том подручју. Са корисницима треба радити најмање 15, а највише 30 сати недељно. При избору пункта у насељима обавезно треба консултовати локалну самоуправу и водити рачуна да буде у близини школе, пијаце, трговачког центра, а при посети установама време позајмице се мора ускладити са временом одмора и смена. Удаљеност између два пункта се одређује у складу са потребама на терену. Ако библиобус не може да дође на пункт у одређено време због временских непогода, кварова и слично, о томе је потребно благовремено обавестити кориснике.   7.8. Промотивна делатност Јавна библиотека упознаје становништво са делатношћу библиобуса путем средстава јавног информисања, пропагадног материјала (летака, плаката, информативних текстова), организованим посетама ученика и предавањима о значају библиотеке и библиобуса, затим и путем информативних билтена и новина, на огласним таблама, информацијама на WEB сајту и друго. Служба библиобуса би требало стално да сарађује са органима локалне самоуправе, васпитно-образовним институцијама и установама културе у циљу повећања броја корисника.   8. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Ови Стандарди ступају на снагу осам дана од дана објављивања на веб сајту Библиотекарског друштва Србије. Ступањем на снагу ових Стандарда престају да важе Стандарди за народне библиотеке објављени у Заједници библиотека, број 1-4, 1987.