|
ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА ДРУШТВА БИБЛИОТЕКАРА НР СРБИЈЕ
Друштво библиотекара НР Србије је основано на скупштини коју је сазвао иницијативни одбор, 14.децембар 1947.године.
Ова оснивачка скупштина одржана је у згради Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'' у присуству библиотекара, службеника библиотека и извесног броја оних који воле књигу и интересују се библиотекарством.
У име иницијативног одбора скупштину је отворио, у 10,30 часова, д-р Душан З.Милачић, управник Народне библиотеке у Београду. Обраћајући се присутнима д-р Милачић јеизнео потребе и циљеве који су руководили библиотекаре да сазову ову скупштину, молећи присутне да изаберу председништво за руковођење радом скупштине.
У радно председништво изабрани су : Александар Поповић, управник Градске библиотеке у Београду, као председник, д-р Борислав Благојевић, професор Универзитета, Милица Војиновић, библиотекар Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'', Људмила Михаиловић и д-р Мираш Кићовић, библиотекари Народне библиотеке у Београду, као чланови и Олга Поповић и Јулија Шишковић, као записничари и Јелена маслеша и Душица Гутеша као оверачи записника. Дневни ред је био:
- О стању библиотека и библиотекарства у НР Србији и задацима Друштва, реферат другарице Милице Б.Продановић, управника Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'' ;
- Нацрт правила Друштва и дискусија у вези са правилима;
- Бирање управног и надзорног одбора и суда части
Другарица продановић изнела је у своме реферату рад наших библиотека у прошлости и садашњости, и задатке који очекују библиотекаре и Друштво. Између осталога говорећи о задацима друштва, другарица продановић је рекла:
''Револуционарни преображај извршен у току Народноослободилачке борбе и настављен у послератном периоду, кроз нове облике државне власти стварао је многе нове установе, међу којима и велики број библиотека и сеоских књижница и читаоница.
Самим тим намеће се потреба правилног постављања рада у новоотвореним библиотекама, као и потреба преоријентисања у онима које су и раније постојале.
Зато је било неопходно да се приступи оснивању Друштва библиотекара НР Србије, које би повезивало све библиотекаре и ускладило њихов рад за што боље остваривање многобројних задатака који се постављају пред библиотеке данас. Друштво би требало да нађе нове организационе форме, помоћу којих би те задатке најбоље решило.''
Говорећи о свесрдном раду, који су библиотекари већ показали на свом послу и у раду на обнови библиотека које су током окупације биле уништене и оштећене, другарица Продановић је констатовала:
''Али још увек резултат целокупног рада наших библиотекара не задовољава. Сами ми, библиотекари, још нисмо задовољни својим радом, кад узмемо у обзир нагли развој читаве земље, њену брзу обнову, њену систематску и до невероватних размера постигнуту изградњу. Ми сами констатујемо да резултати нашег рада заостају за великим задацима који се постављају у нашем Петогодишњем плану.
Наш народ се пожртвовано бори са испуњењем Петогодишњег плана, бори за изградњу социјализма у нашој земљи, за остварење бољег живота. Библиотекари су позвани да својим радом укажу помоћ нашим радницима на том великом делу. Од њих се очекује не само да уреде своје библиотеке, већ да потпомогну организовање других библиотека, да пруже помоћ у стварању стручних библиотека, да допринесу уздизању стручних радника и стварању нових стручних кадрова, а нарочито да идеолошки и политички помажу изграђивање новог социјалистичког друштва. Све ово обавезује библиотеакре да побољшају свој рад са читаоцем. Библиотека треба да буде саветодавац и руководилац читаоца у избору књига. Ово не важи само за научне, градске и рејонске библиотеке; нарочиту пажњу треба посветити сеоским библиотекама и читаоницама, које ће поред домова културе бити главни извор за васпитавање народних маса. Један совјетски писац каже : ''У рукама библиотекара налази се најсјајније оружје: књиге, часописи и новине. Библиотекар мора савршено да влада тим оружјем''. Разуме се да он мора сам да буде политички изграђен, да познаје марскистичко – лењинистичку теорију, да има најосновније познавање савремене науке. Он мора да активно суделује у целокупном животу своје земље.
Друштво библиотекара НР Србије било би нека врста споне између најудаљеније сеоске библиотеке и централних библиотека у Београду. Оно би требало да помогне библиотекара у његовом раду, као и то да путем најуже сарадње са сродним друштвима и масовним организацијама омогући што боље снабдевање библиотека књигом и да учини да старање за напредак наших библиотека буде општа народна брига.''
У дискусији по овом реферату учествовао је већи број присутних. На предлог Страхиње Дамњановића, скупштина је усвојила овај реферат као прву директиву Друштва.
У вези са другом тачком дневног реда – нацрт правила – скупштина је прихватила предлог да се дискусија води о сваком члану правила посебно, пошто се најпре прочита цео нацрт правила. Другарица загорка Мрчарица читала је нацрт правила. Дискусија је показала живо интересовање другова за будући рад Друштва. У дискусији дати су корисни предлози за допуну неких чланова правила, док је већи број био примљен без икаквих измена. У дискусији су учествовали : М.Продановић, А.Поповић, М.Трифуновић, С.Дамњановић, Ђ.Радовић, М.М.Пешић, В.Питовић, Љ.Михаиловић Штефкић, Н.Оклобџија и др.
Прелазећи на последњу тачку дневног реда – бирање управног одбора, надзорног одбора и суда части – скупштина је усвојила предлог да иницијативни одбор буде и кандидациони.
На предлог кандидационог одбора једногласно су изабрани :
У Управни одбор : за претседника : Милица Б.Продановић (на слици), за потпредседнике Бисенија Лукић и Ђуза Радовић, за секретара Владимир Питовић, и за чланове д- р Душан З.Милачић, Загорка Лилић, д-р Борислав Благојевић, Милорад Панић – Суреп и Миливоје Иванчевић ;
у Надзорни одбор : Александар Поповић, Милица Војиновић и Паула Музер;
у Суд части : Јанко Договић, Јелена Маслеша и Људмила Михаиловић, а као њихови заменици: Ружа Перера, Миливоје Кнежевић и Босиљка Михаиловић.
На крају предложено је да се упуте поздравни телеграми Председнику Народне Владе Србије, Министру просвете НР Србије и Претседнику Комитета за научне установе; Универзитет и високе школе НР Србије. Овај предлог присутни су топло поздравили. Прочитани су текстови телеграма, па је скупштина закључена у 12,10 часова | 
